У избору од 127 пројеката разних типологија насталих од 1960. године до данас приказана је хетерогена и слојевита архитектонска продукција архитеката из Србије у Африци, било да се ради о реализацијама, конкурсним радовима или идејним решењима. Пројекти уједно репрезентују и токове архитектонских стремљења, као и намере средина за модернизацијом и друштвеним развојем.
Архитектонску продукцију остварену од 1960. до 1991. године, односно до распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), одликују углавном већи и извођачки захтевнији пројекти, посебно значајни у контексту успостављања државности афричких земаља након колонијалног периода. У томе су запажену улогу имала пројектантска и грађевинска предузећа која су због својих капацитета могла да испуне захтеве наручилаца, од планирања, пројектовања, инжењеринга до извођења, надзора и саветовања, али и југословенско тржиште грађевинских материјала и других производа важних за изградњу и опремање објеката.
Други период, другачијих околности за рад архитеката из Србије у афричним земљама, наступанакон распада СФРЈ. Због политичко-друштвених и економских околности деведесетих година, промене друштвено-економског система и транзиције, умањиле су се могућности фирми за учешћe на иностраним тржиштима. Захваљујући оствареним контактима и референцама из периода СФРЈ поједини архитекти одлазе у Африку где настављају рад у властитој режији.
Од тада су нову фазу архитектонске продукције архитеката у Африци обележили мањи пројекти за различите инвеститоре који се често нису реализовали и пројекти реконструкција постојећих објеката ради обнове или осавремењивања. Почетком двехиљадитих година, започела је нова фаза која траје до данас и током које је, захваљујући бољим економским приликама земаља Африке, остварено више објеката значајних за локалне заједнице (образовних, здравствених, пословних, сакралних и др.).
Иницијатива којом се истражују и бележе доприноси архитеката из Србије градитељском наслеђу других земаља.
Пројекат је реализован средствима Министарства културе